среда, 14. мај 2014.

Чобан чува б'јеле овце



Чобан чува б'јеле овце
Иза горе покрајј воде,
На море их напојио,
Под јелом их пландоваше.
Чобан сједи на камену,
Овца блеји под каменом.
Чобан овци говорио:
»Што је тебе, б'јела овцо?«
»Како што је, мој чобане:
Кад сам била млада дома,
Иђах прва од дружине,
Носах звона од хиљаде,
За мном овца три хиљаде,
Пасах траве ђетелине,
Пијах воде на изворе.
Сад сам овца остарала,
Бачих звоно од хиљаде,
Идем задња од дружине,
Пасем траву жаборику,
Пијем воду мутежину.«
Опет чобан говорио:
»Прођи ми се, овцо моја,
Не буди ми ране моје:
Кад сам био млади јунак,
Носах пушке од цекина
И те свире и кавале,
Чувах овце на буљуке.
Ђевојке ме дико зваху,
А невјесте челебија,
А старице наш делија.
Сад сам јадан остарио,
Ђевојке ме оџа зову,
А невјесте старјешино,
Старе бабе вучиклашње.«



  Народне пјесме
(Црна Гора и Дукађин)


Нема коментара:

Постави коментар