Химна ускрснућа
Са гробовишта старијех Јелина,
С болом и гњевом гордог исполина,
Полетјели су, као војске џина,
На капијама Боланог Дојчина.
Ни једно срце није сумња такла,
Ни једна душа задрхтала није,
Кроз буру огња, олује и пакла,
Српски се сељак попут орла вије.
И хоће крви, освете и туче
И хоће оков тешки да раскине,
Ту, гдје он бјеше свој господар јуче,
Крв синовљеву му пију жедне псине…
Бугарин црни, на друм царски стао,
И брани земљу, коју мучки узе,
Од узбуђења муком задрхтао
И к’о
злочинац стење, лије сузе…
Грме плотуни… Солун сунце зари…
Отимач клоне и хвата га страва,
Бог ускрснућа обзорјем шестари,
Из гроба Српски Народ васкрсава!...
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар